četvrtak, veljače 08, 2018
Devojčice žive u nedovršenoj kući koju su im sagradili pokojni roditelji. Otac im je preminuo 2013. godine od karcinoma pluća, a bez majke su ostale pre nepune dve godine nakon što je i ona izgubila bitku sa ovom opakom bolešću.
Tamara će ove godine u treći, a Tijana u prvi razred. Četvorogodišnju osnovnu školu u ovom selu pohađa još samo jedna učenica.
Mlađa Tijana kaže da joj najviše nedostaju mama i tata, ali i stariji brat po majci koji je nedavno otišao u Suboticu.
Starija Tamara se nadovezuje i ističe da joj roditelji najviše nedostaju uveče, kada legne da spava.
“I sinoć kada sam legla setila sam se majke i Bojana (polubrat). A tatu svakog dana osetim da mi nedostaje,”- kaže Tamara.
Jedna od tetki koja brine o ovim devojčicama, Nada Lazović, kaže da su to samo deca i da im tetke poklone i srce i dušu, roditelje ne mogu da im zamene.
“Ja njima jednako govorim i o majci i o ocu, svako veče i pred spavanje ali deca su deca. Prođu druga deca sa majkama i očevima a one dve kažu: “I mi bi tako da su nam roditelji živi””- kaže Nada.
Dobrica Sovrlić, koja brine o Tamari i Tijani, kaže da je teško, jer roditelje ovim devojčicama i pored svog truda koji ulažu ne može niko da zameni.
“Ostale su sa mnom i sa starijom sestrom, to nam je ostalo od brata. Morali smo da prihvatimo da budemo uz njih dokle možemo da izdržimo. Ja živim u Gazivode, imam dva sina i muža, evo već dve godine kako je snaha preminula, ovde sam sa decom. Siđem dole na dan – dva i dođem ovde, da se nešto radi, da se ovoj deci pomogne”, kaže Dobrica.
Ona ističe da kada vidi Tamaru i Tijanu kroz njih vidi i brata i snahu i majku i oca.
Nakon što Tamara završi četvrti razred u selu Banje školovanje će morati da nastavi ili u Zubinom Potoku ili u Brnjaku koji su na dvadesetak kilometara od rodnog sela i što je objektivno veliki problem i za nju, ali i staratelje.
“Rešenje za ovu decu je da ih spustim dole u Gazivode ili Zubin Potok, bliže meni, bliže školi, bliže ambulanti. Tražila sam pomoć od opštine Zubin Potok, nije mi se izašlo u susret. Od početka sam tražila da se deca presele bliže meni jer neću moći ni fizički ni psihički da izdržim, međutim opština nije izašla u susret”, kaže tetka Dobrica.
Ona navodi da bi devojčice rado preselila kod nje, ali da ona sa suprugom i dva sina živi u baraci u 38m2 u Gazivodama.
Jedan od onih koji je prvi pritekao u pomoć ovim devojčicama je vlasnik Hotela “Saša” u Kosovskoj Mitrovici, Saša Dedović, koji se nada da će uz pomoć humanih ljudi Tamara i Tijana živeti kao i sva ostala deca.
Dedović naglašava da ovim devojčicama treba obezbediti solidan smeštaj, odnosno stan u Zubinom Potoku kako bi mogle uredno da pohađaju nastavu.
“Ovde kada padne sneg, one neće moći da odu do Brnjaka. Mi smo im pomogli koliko smo mogli da se tu napravi kačak da imaju uslove da drže nešto od stoke i živine, pomogli smo im da se ta živina prehrani. Garderoba i te sitnice to im ne nedostaje, to možemo da im priuštimo, da im pomognemo. Ono što je njihova želja i što mi moramo da uradimo jeste stan u Zubinom Potoku”, naglašava Dedović.
Tamarin i Tijanin otac je, kako kažu u porodici Lazović, preminuo od posledica bombardovanja osiromašenim uranijumom, jer je jedno vreme proveo na ratištu u Juniku.
Njihova majka je preminula od kancera kože.
Seosko groblje, na kojem su sahranjeni roditelji ove dve devojčice, nalazi se u neposrednoj blizini kuće u kojoj Tamara i Tijana žive sa tetkama. Skoro da ne prođe dan, a da ne posete večnu kuću svojih roditelja.
Tamara otkriva da joj u selu Banje lepo, ali da joj, pored roditelja, nedostaju i vršnjaci.
“Nedostaje nam to što nemamo sa kim da se družimo, nemamo sa kim da pričamo, da se igramo žmurke. Ja i ona se same igramo žmurke, samo nas dve same”, kaže Tamara.
I Tamara i Tijana kažu da bi volele da postanu džokeji jednoga dana, želja im je i da posete Beograd i vide životinje koje žive u tamošnjem zoološkom vrtu.
Izvor: Kurir.rs
