četvrtak, veljače 15, 2018
Blanš Monije je po svemu bila normalna devojka iz visokog pariskog društva, potomak aristokratske porodice, spremna za udaju. Na njenu žalost, izabrala je Romea i odigrala uloga tragičniju od Julijine.
Posle ovog teksta, sve kazne kojima su vas roditelji podvrgavali tokom detinjstva u cilju vašeg vaspitanja, činiće vam se kao smešne i mizerne, i nećete moći da verujete da ste se zbog njih uzbuđivali. Nakon što saznate šta se desilo Blanši Monije i roditeljskoj kazni kojoj ju je podvrgla majka, sve će vam biti nebitno.
1876. godine Blanš Monije je bila tipična mlada žena iz visokog pariskog društva, ali je već bio kucnuo čas da nađe sebi udvarača i muža. Svideo joj se advokat koji je živeo u susedstvu.
Međutim, uprkos tome što je bio profesionalac u svom zanatu, bio je stariji od nje a i nije mu baš najbolje išlo na polju zarađivanja, što je njena majka saznala nakon što se raspitala. Zbog toga je uradila sve ne bi li kćerku odvratila od ove romanse koja vodi u provaliju, ali Blanš se nije dala.
I onda? Blanš je jednostavno nestala. Netragom. Niko u Parizu nije je više video, niti ju je bilo ko video kako odlazi iz grada. Nije jednostavno bilo ni B od Blanš Monije. Svi su verovali da je pobegla. Majka i brat su je oplakali i nastavili sa svojim svakodnevnim aktivnostima kao da se ništa nije ni desilo.
Istina je izašla na videlo tek 1901. godine kada je kancelarija glavnog gradskog tužioca prestonice Francuske dobila anonimnu dojavu, u vidu misterioznog nepotpisanog pisma. Na njemu, bilo je ispisano nekoliko jezivih rečenica.
“Gospodine glavni tužioce: imam čast da vas obavestim o jednom vanredno ozbiljnom događaju. Pričam o usedelici koja je zatvorena u kući madam Monije, polu-izgladnela, i koja živi na gnjilom smeću u proteklih dvadeset i pet godina – rečju, u sopstvenoj prljavštini“, pisalo je u pismu.
Policija je bila šokirana, jer, naime, madam Monije je bila paragon visokog društva, iz aristokratske porodice, i dobitnica brojnih društvenih nagrada. Kako može biti moguće da u svom domu nekoga drži zatočenog?
Grupa policajaca otišla je na lice mesta i nakon što im je bilo zabranjeno da uđu, provalila je unutra. Pretražili su sve prostorije i u jednoj od njih ugledali šokantni prizor. Na spratu, zaključana vrata su skrivala mračnu smrdljivu sobu zamandaljenih prozora. Kada su ga odmandalili, imali su šta i da vide.
Na krevetu je, prekrivena hranom i fekalijama, ležala omršavela Blanš Monije. Kao zarobljenica je od svoje majke držana punih četvrt veka, bez da je videla svetlost dana ili čoveka van svoje porodice tokom tog perioda.
Njeno fizičko stanje je dakle bilo očajno, pošto je imala samo 25 kilograma. Policija ju je umotala u ćebe i brzo je odnela u bolnicu. Sestre su se dalje postarale za nju, a ona je uživala u prvom kupanju posle 25 godina i rekla je kako je lepo videti sunce ponovo.
Madam Monije je uhapšena, ali je od stresa doživela srčani udar i umrla u roku od mesec dana. Pre nego što je otišla na onaj svet, policiji je otkrila detalje i delove slagalice koji su nedostajali. Naime, kada je Blanš odbila da prekine romansu sa nepoželjnim advokatom, iz koje je navodno ova devojka ostala trudna, majka ju je zatvorila u sobu na spratu dok ne promeni mišljenje, što se nikada nije desilo.Prema tome, u naredne dve i po decenije jela je samo ostatke majčinih obroka koje su joj donosili služavka ili brat, a kazna se nastavila čak i nakon što je 1885. godine advokat preminuo. Marselu, njenom bratu, suđeno je zbog saučeništva i osuđen je na mizernu kaznu od 15 meseci; žalio se i na tu presudu, rekavši da nikada sestri nije ograničavao kretanje i da je Blanš mogla da ode kad god je htela, što je sud uvažio i on je iz sudnice izašao kao slobodan čovek, na opšte zgražavanje svih u sudnici, oko sudnice i celokupne pariske i francuske javnosti.
I dalje se ne zna ko je napisao misteriozno pismo koje je oslobodilo muka nesrećnu Blanš. Jedna teorija kaže da je to bio baš Marsel, znajući da im je majka bolesna, da će uskoro umreti, ne želeći da ostane jedini zatočnik. Druga kaže da se služavka izbrbljala momku koji je onda poslao pismo zaprepašćen spoznajom.
Što se tiče mučenice Monije, ona je, pokazalo se, potpuno poludela tokom zatočeništva i, ne mogavši da se integriše u društvo, bila je stavljena u psihijatrijsku ustanovu. Umrla je 1913. godine u sanatorijumu u Boi, u zapadnoj Francuskoj.
Izvor: http://zdravaahrana.info
